Preteranost.

Ja nisam stvaran. Ja sam osoba, kao što napomenuh, koja ima podvojenu ličnost i svoj alter ego. Još pre par godina sam odlučio da živim na putu između realnosti i iluzije. Realnost i iluzija po meni ne postoje. Po meni su oba postojanja lažna i smatram da svi živimo tako, samo što sam ja postao svestan toga. Negde sam čuo da, na primer, u vezama ne treba gubiti osećaj realnosti i krenuti da zamišljamo priče iz novela i romana. LAŽ! Jer ako od početka veze odlučimo da budemo realni i ne gajimo iluzije, ta veza je osuđena na propast.  Zašto? Svi mi kada uđemo u vezu prvo krenemo da zamišljamo budućnost sa tom osobom, a ne kako ćemo jednog dana raskinuti. Savršen primer iluzije, jer vi se još niste venčali, još nemate decu, tako da je to na neki način iluzija. Ja nisam stvaran onda po toj definiciji, jer ne želim da mislim kako će se to jednog dana završiti, što je velika mogućnost, već da ta veza ima i neku budućnost. Ja nisam stvaran, ja sam pozorište, jer ja, kao što sam i napomenuo, živim od svojih snova. Smatram da je verovanje ono što nas oblikuje, realnost je prevara, iluzija je verovanje, tako da dopuštam iluziji da me preuzme, a ne realnost. Realnost ne postoji, a iluzija ima mogućnost da postoji, zato sam odlučio da živim negde na pola puta. Vi? Pozdrav.